Crna se smatra najzdravijom, švajcarska najcenjenijom, najviše joj se obraduju deca, rado je poklanjamo voljenima, najukusnije poslastice ne mogu se zamisliti bez nje, za mnoge je slatki greh…

Zasluge za njeno postojanje pripadaju drevnim indijanskim narodima Majama i Astecima, čija je civilizacija nestala, ali čokolada je, na radost ogromne armije ljubitelja, preživela vekove.

Osvrt na taj dugački period pruža knjiga „Kratka istorija čokolade”, Ivane Vasiljević i Đoke Maljenovića, novi naslov beogradskog izdavača „Arhipelag”.

Autori su stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u konditorskoj industriji, ne samo u proizvodnji, nego i u naučnoistraživačkom radu.

Alpsko mleko ključ uspeha švajcarske čokolade
Iako su Švajcarci među poslednjima počeli da prave čokoladu, danas su svetski lideri u proizvodnji popularnog slatkiša. Osim stalnih inovacija, kvalitetnog pakovanja i dobrog marketinga, za takav uspeh zaslužno je specifično alpsko mleko, ocenjuje naša sagovornica.– Švajcarci su prvi počeli da prave mlečnu čokoladu čiji je ukus postao izuzetno popularan, što im je dalo prednost koju su znali da iskoriste – dodaje Vasiljevićeva podsećajući da se u toj alpskoj zemlji godišnje troši oko 12 kilograma čokolade po stanovniku, a kod nas četiri puta manje.
– Posle tri decenije rada kao hemičar i doktor tehnologije, ovom knjigom zaokružujem svoj radni vek. Osim toga, tokom svih tih godina posećivala sam brojne sajmove i kongrese i nisam na njima imala priliku da vidim tako specifičnu knjigu u kojoj je na popularan način prikazana istorija čokolade – kaže Vasiljevićeva objašnjavajući potrebu za radom na jednom ovakvom izdanju.

Sadržaj je podeljen u tri celine: kratka istorija proizvoda, zatim pregled najpoznatijih čokolaterija i brendova čokolade u evropskim zemljama, dok je treći deo posvećen čokoladi u Srbiji.

Prolazeći kroz nekoliko hiljada godina, autori informišu čitaoca o tome kako je nastala čokolada, kako je stigla u Evropu, kao i o tome kako se s vremenom menjala tehnologija proizvodnje da bi se došlo do onog oblika i mnoštva neodoljivih ukusa koje danas imamo u ponudi.

Za poslasticu od kakaovog zrna zaslužne su Maje i Asteci koji su je konzumirali kao piće, bez dodatka šećera (na lokalnom jeziku zvalo se „gorka voda”). Zbog toga i ne čudi što se moreplovcu Kristiforu Kolumbu taj ukus nije dopao, pa ga nije ni doneo u Evropu.

– U današnjem Hondurasu pronađena je vaza sa ostacima tamne organske mase za koju je utvrđeno da je najverovatnije prvobitni kakao napitak, što ukazuje da je čokolada zapravo starija nego što se smatralo, odnosno da njeni počeci datiraju iz perioda 1.500 godina pre nove ere – objašnjava naša sagovornica.

Zasluge za dolazak čokolade na Stari kontinent, u prvoj polovini 16. veka, pripadaju španskom osvajaču Ernanu Kortesu, ali je niz godina nakon toga napitak bio privilegija bogatih plemića, i to samo u posebnim prilikama. S vremenom se priprema ovog napitka širila iz Španije dalje po Evropi. Na tlo Srbije stigao je pred sam kraj 17. veka preko austrijskog vojskovođe Eugena Savojskog, čija se vojska uoči bitke kod Sente okrepljivala čokoladnim napitkom.

Za godinu početka industrijske proizvodnje čokolade u današnjem čvrstom obliku uzima se 1778. kada je usavršena hidraulična mašina za preradu kakaovog zrna.

– Današnja proizvodnja čokolade je spoj umetnosti i nauke. Gotovo da je nemoguće reći za neku čokoladu da je bolja ili lošija od druge, sve je stvar ukusa. Možda izgleda nezamislivo čokolada sa dodatkom morske soli ili ljute papričice, ali ima i onih kojima se to sviđa – napominje Ivana Vasiljević.

Preuzeto sa: Politika.rs